fbpx

Kako izgledaju Božić i Nova Godina u Indiji?

U maju 2014. godine sam prvi put letela u Aziju. To je bila moja druga zemlja van Evrope, još izazovnija nego kada sam boravila u Kairu leta 2013. godine u vreme revolucije i borbe za vlast. Nakon mukotrpnog traganja za idealnim poslom u Aziji ili Latinskoj Americi, konačno sam našla svoj dom u Čenaju, Indiji. Kriterijumi se bili: posao HR-a (treninzi i razvoj zaposlenih), zemlje koje nisu razvijene, firme sa velikim brojem zaposlenih, mogućnost za istraživanje zemlje i pomeranje sopstvenih granica. Prvi utisak, drugi, treći, četvrti…bili su neopisivi, puni boja. Na svakom čošku ljudi, krave na putu koje su zaštićenije daleko više od pešaka koji hoće da pređu put, vojnici koji kontrolišu saobraćaj, ljudi koji šetaju po autoputu, vrše nuždu gde stignu, žene u sarijima skaču u autobuse. Nisam doživela kulturni šok, jer svi ti utisci odaju vam misao da niste tu, već da sanjate ili gledate neki film na TV-u.

Prve 3 nedelje bile su mi potrebne da se priviknem na osnove stvari u Indiji. Najteža stvar bila je preći put, biti spretan i okretan.

Znate onu izreku „Svako jutro u Africi probudi se gazela. Ona zna da mora trčati brže od najbržeg lava ili će poginuti. Svako jutro u Africi probudi se lav. On zna da mora trčati brže od najsporije gazele ili će umrijeti od gladi. Nije bitno jeste li lav ili gazela. Kada sunce izađe najbolje Vam je da počnete trčati!”.

Brzo shvatite kako stvari funkcionišu ako želite da preživite i živite u Indiji. Ujutru kada se probudite prva borba nastaje u redu sa rikšoima, jer ima previše ljudi. Borite se za svoje mesto, cenkate, a oči širom otvorene da vam neko ne ukrade stvari ili ID karticu. Jer ako vam vide ime, ne prestaju sa porukuma na Facebooku govoreći da su vaši fanovi. Gde god da idete i šta god da radite, ljudi će pokušati da vas pređu, pokradu i izvuku korist od vas jer ste jednostavno BELI. U njihovom prevodu BOGATI.

Dakle, jedna čudna i daleka zemlja svakako. Puna izazova. Prelepa, itekako. Opasna, samo ako ne poštuješ pravila religije i kulture. Kao i svuda, možete da doživite najlepše trenutke, ali i one malo teže jer ima puno siromašnih koji će uraditi sve da se izbore za vazduh i parče hrane kako bi preživeli dan. Hrana, ZAISTA LJUTA. (Oprez : ljutina ne može da se meri sa našom ni na jednom nivou).

Posle 2-3 meseca lako je navići se. Tu sam shvatila da se čovek zaista može na sve navići. Prošlo je nekoliko meseci, pribiližio se kraj decembra i kako je većina stranaca slavila katolički Božič, pridružila sam im se u veselju. Posle nekokoliko dana dođe i ta Nova Godina na neki mistični način. Evo nekoliko zaključaka ukoliko ste se ikada pitali kako zaista izgledaju Božić, Nova Godina i prvi janur u avanturistilčki toploj Indiji:

  • Čudan je osećaj da su jelke okićene u tržnom centru, vera nije hrišćanska, a šetate se u kratkim rukavima jer je napolju +30. Nema osećaja euforije, praznika, gostoprimstva. Za Indijce u regiji gde sam živela najveći praznik je Divali (novembar).

  • Intrigantno je da u prodavnici prodaju zimske stvari koje zaista nisu upotebljive po toplom vremenu : zimske džempere, debele kape sa likom Deda Mraza, rukavice i slično

  • Svi se raduju Božiću iako ga ne slave, vole da prate američke reklame i trendove, tako da se slični pokloni mogu kupiti u prodavnicama

  • U toku radnog dana 25.12. svi će želeti da idu na ručak u neki otmeniji resotran. Ovo nije stvar praznika, već toga da su Indijici veliki gurmani i uvek traže razlog više za proslavu u boljoj klasi restorana

  • Pre samog novogodišnjeg slavlja, imali smo divnu večeru u krugu ljudi sa kojima radimo. Samo 20ak stranaca koji razmenjuju poklone ( “Secret Santa” običaj)

  • Ne postoji ludnica za odbrojavanjem do ponoći. Provela sam Novu Godinu u luksuznoj vili sa bazenom pored mora, koju je drugaricin dečko dobio na korišćenje. Indija je u vremenskoj zoni 3h unapred, tako da vam niko živ ne čestita Novu Godinu, osim ljudi iz Indije. Ne čuje se veliki vatromet, petarde niti bilo kakva buka. U ponoć su priredili manji vatromet, koji je verovatno bio u privatnoj organizaciji. Već od 1.00h ujutru tišina na kakvu naviknete samo u Indiji.

  • Svi redovno rade, kao i bilo koji drugi dan. Osećaj neponovljiv i dok svi kao rade u kancelarijama, zaista je produktivnost na niskom nivou jer se svi se dopisuju preko internog programa i čekaju pauzu da bi opet nešto pojeli 🙂

  • U Indiji postoji opšti kalendar praznika kada se ne radi. Pored te vrste kalednara, postoji još mnoštvo slobodnih dana od kojih ukupno možete uzeti samo 3 dana kao “flexi odmor” zbog mnogobrojnih vera koja se nastale u nekoliko poslednjih godina. Iako su mislili da su obuhvatili sve, 7.januar nii u jednom kalendaru nije naveden kao potencijalni praznik

  • Postiti je izuzetno teško iako su vegani, u svemu možete naći neko mleko ili jaja. Svi vegeterijanski proizvodi imaju potpuno drugačiji ukus i potrebno je neko vreme da se naviknete.

Jovana u Indiji

Suština je da gde god da ste, ako želite sebi da udesite Božić i proslavu kakvu želite, morate stvoriti sopstvenu stvarnost sa onim što imate. Nisu bitni ljudi, daljina, organičenja, već vaš stav praznika i ono što želite da osetite i doživite. Budite sigurni da je sve moguće!

PROČITAJTE JOŠ:

KAKO DA PRAVILNO POSTAVITE CILJEVE ZA 2018. GODINU

PONEDELJAK sa JOVANOM

ONLINE PROGRAM - Dizajniraj život i posao iz snova