Osećaš se izgubljeno i bespomoćno u potrazi za poslom?
Nikako da se pomeriš s mrtve tačke, a ne znaš zašto?
Najveće prepreke se uglavnom nalaze u nama.
U toku života imamo sigurno jednog, većinom pouzdanog pomoćnika, koji auto pilotira kroz rutinu svakodnevnice i koji nam pomaže da donosimo odluke. Nekad se te odluke odnose na to šta ćemo uraditi kad dobijemo neuobičajeno veći račun za vodu ili kako da isteramo muvu koja nam zuji oko glave.
Taj pomoćnik se zove mozak i na njega se za sve oslanjamo.
Mozak nam pravi društvo i kad nismo u društvu, mozak se trudi da ostanemo na putu do cilja.
Zato, sama ideja da ne možemo uvek verovati svom pomoćniku mozgu je prilično neugodna, ali istinita.
Naš mozak je neverovatan alat: meri, izračunava, reguliše, vodi, pomišlja i filozofira. Međutim, da bi mogao da procesuira preplavljujuću količinu informacija koje konstantno dolaze on često traži mentalne prečice poznatije kao kognitivne pristrasnosti.
Mentalne prečice nam štede energiju i vreme u donošenju jednostavnih odluka poput da li da obučemo kaput ili da se nadamo da nam neće biti hladno.
Ali, karijerna tranzicija je mnogo veća odluka i mentalne prečice nas u stvari blokiraju.
Mentalne prečice i kako se s njima suočiti
Skok na zaključak
Tendencija oslanjanja na prvu informaciju koju prikupimo o nečemu, a koja kasnije utiče na interpretaciju svih informacija i činjenica koje slede.
Možda si nekad u časopisu uradila test spremnosti za novu karijeru i bez obzira koliko su rezultati bili smešni, svakako su ostali negde u tvojoj glavi i potencijalno uticali na tvoje samopouzdanje. Koju god si sledeću informaciju čula, poredila si je sa rezultatom na testu.
Ova mentallna prečica nam pomaže da brzo donesemo komparativne izbore bez da preopterećujemo mozak gomilom informacija.
Ali za mnogo važnije izbore i odluke poput karijere, ova mentalna prečica će nam biti kamen spoticanja, jer ćemo prebrzo otpisati neke dobre prilike.
Kako izbeći skok na zaključak?
Prikupi informacije iz više izvora (neka ti cilj bude da prikupiš i polako analiziraš što više činjenica, iskustava, stavova prije donošenja važne odluke).
Recimo, ukoliko želiš da prikupiš informacije od ljudi koji rade na tvojoj željenoj poziciji, pokušaj da organizuješ više razgovora, jer neko od njih možda ima loš dan ili sedmicu i predstavljanje radne pozicije će biti obojeno tim emocijama i raspoloženjem.
Iluzija dostupnosti informacija
Da li ti se desilo da odeš na more i odlučiš da zaplivaš i odjednom te preplavi strah da bi ajkula mogla biti u blizini – ovo je iluzija dostupnosti informacija, odnosno koja informacija je mozgu najdostupnija ona je i istinita.
Statistički je veća verovatnoća da te ubije ubod komarca nego napad ajkule.
Ali taj osećaj panike, bespomoćnosti koji osećaš u moru je mnogo veći od onog koji osećaš kad vidiš komarca, jer slike napada ajkula deluju užasavajuće i češće su medijski ispraćeni od bolesti koje prenose komarci. Zbog faktora šoka precenjujemo rizik.
Kad pomislimo na karijernu tranziciju kroz prizmu ove mentalne prečice to izgleda ovako “Pada mi na pamet samo jedna pozicija u IT industriji, a ni za nju nisam kvalifikovana. Užas!” Percepcija tvojih mogućnosti je ograničena prvim dostupnim informacijama.
Kako izbeći iluziju dostupnosti informacija?
Usmeri mozak na istraživanje – pronalazi načine da se konstantno podsećaš koliko malo znaš i koliko tog tek treba da naučiš.
Pronađi objektivne činjenice kad god je to moguće – koje su činjenice za to što tvrdimo? Koji su dokazi za to što tvrdimo?
Opažanje informacija u prilog uverenjima
Od svih mentalnih prečica, ovu najčešće koristimo, a odnosi se na našu tendenciju da primećujemo i tražimo informacije koje idu u prilog našim uverenjima i stavovima.
Ako se plašiš da će promena karijere da bude katastrofa, onda će priče i ideje o riziku i neuspešnosti karijernih tranzicija biti mnogo primetnije i uverljivije, jer se uklapaju u tvoj stav, a sve one uspešne priče će ostati nezapažene.
Kako izbeći opažanje informacija u prilog uverenjima?
Izlistaj svoja bazična uverenja i strahove u vezi sa karijernom tranzicijom i onda ih logički preispitaj – potraži dokaze, činjenice.
Prodiskutuj s drugima – pričaj o svojim uverenjima i idejama s prijateljima kako bi dobila više različitih perspektiva i izbegla da budeš zaglavljena samo sa svojom iskrivljenom perspektivom.
Mentalne prečice, kognitivne pristrasnosti ili iskrivljeni zaključci su normalan način funkcionisanja mozga, ali intuicija je takođe moćan alat koji nam pomaže u rizičnim situacijama. Potrebno je da osvestimo i jedne i druge, da sto posto ne verujemo ni jednim ni drugim, nego da radimo na uspostavljanju balansa.
Una Kasagić,
Biznis psiholog i karijerni coach