Priča glasi ovako, ako želiš da uhvatiš majmuna potrebno je da zavežeš kokosov orah za granu na drvetu i u njega staviš bananu, izbušiš rupu dovoljno veliku da majmun posegne za bananom. I čekaš. Majmun nakon nekog vremena uoči bananu i krene da je zgrabi, međutim zaglavljen je, ne može da je izvuče jer rupa nije dovoljno velika da izvuče šaku u kojoj je stisnuta banana. Zbunjen je, zaglavljen i drži se grčevito za bananu kao da izlaza nema, kao da ne može da je pusti i ode. U zbunjenom i zaglavljenom stanju ostaje sve dok lovci ne dođu i ne odvežu kokosov orah s grane na drvetu, ali tad je kasno.
Karijerna tranzicija kao i svaka životna promena je prepuna zamki i najveća greška koju možeš da napraviš dok istražuješ svoje karijerne opcije je da upadneš u intelektualnu ili emocionalnu zamku zbog jedne privlačne stavke u toj prilici (status, plata). Na taj način sužavaš svoj potencijal i odustaješ od avanture detaljnijeg istraživanja svih prilika koje ti se nude.
Koje su to nesvesne zamke u koje upadamo?
Zona komfora
Kad uđeš u karijernu tranziciju, ona pokreće strah od nepoznatog, jer se pitaš u čemu si dobra, u čemu uživaš, šta će porodica i prijatelji da misle… U toj neizvesnosti sasvim je normalno da se čvrsto držiš onog poznatog, zone komfora – tvoje trenutne karijere! Tvoja trenutna karijera i život su zona komfora i uprkos činjenici da to više nije dobro za tebe, deluje nemoguće izaći iz toga. Iz tog razloga počneš da se fokusiraš na prilike koje su povezane s tvojim trenutnim poslom ili industrijom. Izbegavaš da se upustiš u prilike u kojima sebi deluješ kao početnik.
Svi se vraćamo zoni komfora, jer nam je tamo komforno, zato ti pričamo priču o jednoj Ani, jer svi smo mi Ana.
Ana je kontaktirala karijerni fIT prije nekoliko meseci. Ana je pravnik, radila je veći dio svoje karijere u advokatskoj kancelariji, ali postalo joj je zamarajuće i želela je promenu. Kad je razmišljala o karijernoj tranziciji u IT, shvatila je da se fokusirala samo na prilike koje su na neki način podrazumevale praktikovanje prava.
Zvuči li ti poznato? U centru si džungle zvane tržište rada, ali ti se fokusirala na mikro okruženje gde osećaš iluziju sigurnosti, a odatle u stvari želiš da pobegneš.
Moranje
Često verujemo da je neophodno da zadovoljimo određene preduslove da uđemo u karijernu tranziciju (npr. treba mi još iskustva, treba da uštedim dovoljno novca).
Ali, možda samo pretpostavljaš da su te stvari neophodne kako bi pronašla opravdanje zašto ne ulaziš u karijernu tranziciju. Potrebno je istražiti sve te neophodnosti i pažljivom analizom doneti odluku da li su stvarno neophodne.
Nada
Kad si iscrpljena i očajna da napustiš posao i okruženje koje ti ne odgovara i kad ti neko pomene priliku koja bi te izbavila ili ti padne na pamet pozicija u IT-ju koja bi te ispunjavala, javlja se nada, to svetlo na kraju tunela.
Zašto je nada opasna zamka ako se ne dozira, jer nadom ne rešavamo problem nego samo patimo jer je on i dalje nerešen, a mi se nadamo da će se sam od sebe rešiti.
Kad prvi put osetiš nadu da bi mogla da uđeš u karijernu tranziciju i radiš posao koji te ispunjava, treba da je zgrabiš, da je isprobaš i prikupiš feedback. Desiće se da nećeš uspeti, ali neuspeh je samo redirekcija.
Kako prepoznati da si u zamci?
Tragedija ovih zamki je što ne znamo da smo se sami u njoj zaglavili. Kad bi nas pitali kako smo u zamku dospeli, spremno bismo odgovorili – okolnosti mi nisu išle u prilog.
Pa kako onda prepoznati da smo u zamci?
Prvi znak je osećaj zaglavljenosti. U svetu prepunom prilika, potencijala, različitih načina za učenje veština, nema objektivnog razloga što se osećaš zaglavljeno. Naravno, ovaj osećaj je za tebe jako intenzivan i stvaran, ali on znači da si zaglavljena u nekom štetnom uverenju koje nisi spremna da pustiš.
Zapitaj se:
Od čega ne želiš da odustaneš?
Kakav si napredak do sad ostvarila?
Koji je to “jedini način” da se upustiš u karijernu tranziciju?
Kako izaći iz zamke?
Ako smo zaglavljeni, sledeći korak bi bio pustiti ono što nas čini zaglavljenim i osloboditi se. Sama ideja o puštanju nečega za šta se grčevito držimo je zastrašujuća, jer podrazumeva da se vratimo sebi, da prigrlimo neizvesnost.
Iako je zastrašujuće, važno je da budemo racionalni i fleksibilni. Npr. možda treba da pustimo ideju rada pod isključivo našim uslovima i da umesto toga tražimo kompanije gde možemo radeći za nekoga unaprediti svoje veštine i uživati u dobroj finansijskoj naknadi.
Ključ je razumevanje da je karijerna tranzicija introspektivno putovanje kroz koje putujemo s radoznalošću, otvorenim umom i fleksbilnošću.
Sad prođi kroz odgovore na pitanja kako prepoznati da si u zamci i razmotri sledeće:
Da li to nešto ni pod kojim uslovima ne možeš ili ne želiš pustiti?
Kad bi ti neko ponudio alternativno rešenje/izlaz, da li bi pokušala?
Gde možeš pronaći alternativno rešenje i da li bi sve pokušala da ga pronađeš?
Una Kasagić,
Biznis psiholog i karijerni coach