“Nezadovoljna sam svojim poslom.”
“Da li da ustanem ili da odustanem?”
“Mrzim svoj posao.”
Da li su ovo misli koje te učestalo opsedaju?
Možda osećaš da se tvoj rad ne ceni, da te kolege ne poštuju, možda si frustrirana nestimulišućim ili toksičnim radnim okruženjem ili jednostavno nemaš mogućnosti da
koristiš i unapređuješ svoje veštine i potencijale.
Ako su ove misli i osećanja učestala i njihov intenzitet se povećava s protokom vremena to je verovatno znak da treba da daš otkaz ili da razmisliš o karijernoj tranziciji.
Trećinu života provedemo radeći i to je previše vremena za trpljenje nezadovoljstva ili osećaja da smo na pogrešnoj poziciji, u pogrešnoj industriji.
Pre donošenja bilo kakve radikalne odluke, ključno je da razumeš zašto osećaš nezadovoljstvo na poslu i koji su to akcioni koraci koje možeš preduzeti.
Koji su to najčešći pokazatelji nezadovoljstva poslom?
Anksioznost i nelagoda
Dosada
Osećaj stagniranja
Osećaj da se tvoj rad ne ceni i da vrediš više
Burnout
Koji su to akcioni koraci?
Radi na prihvatanju situacije u kojoj se nalaziš
Identifikuj konkretne stvari koje ti se ne sviđaju
Preispitaj svoje lične vrednosti
Razmisli o karijernoj tranziciji u IT
Nezadovoljstvo poslom nije nešto što će proći samo od sebe.
Nezadovoljsvo poslom negativno utiče na mentalno zdravlje.
Poslednja istraživanja idu u prilog tome da postoji povećan rizik od razvoja depresivnih simptoma ukoliko smo dugoročno izloženi nezdravom radnom okruženju, naročito u kontekstu nerealističnih zahteva naspram vrlo malom stepenu kontrole od strane pojedinca koji obavlja posao. Odnosno, kad imamo mnogo nerealističnih zahteva, a malo kontrole nad situacijom povećava se rizik od doživljavanja burnout-a.
Indikatori nezadovoljstva poslom:
Panika od prvog radnog dana u sedmici
Vikend je pri kraju i pomisao na ponedeljak te čini anksioznom. Ako je anksioznost trajna i ponavljajuća, znak je da te posao više ne ispunjava. Za samoprocenu situacije odgovori na pitanja:
Da li je posao koji obavljam neinspirativan ili je nešto drugo u pitanju, možda radno okruženje? Šta konkretno ne volim ili čim konkretno nisam zadovoljna na poslu?
Neposvećenost i dosada
Ukoliko često završavaš posao s osećajem grča u stomaku, imaš poteškoće u koncentraciji pri svakodnevnom obavljanju posla i umesto da nešto promeniš ti kriviš sebe. Problem ovde nisi ti nego dosada, zasićenje i neposvećenost usled nedostatka profesionalnih izazova i prilika za napredovanje. Ono što trebaš da uradiš je da razmisliš o karijernoj tranziciji, o IT industriji, o netehničkim pozicijama koje će ti, koju god da izabereš, pružiti autonomiju, slobodu i kreativnost u obavljanju posla.
Tapkaš u mestu duže vreme
Ako osećaš da si zaglavljena na neperspektivnom poslu, neophodno je da preuzmeš kontrolu nad svojim životom i karijerom. Potrebno je da postaviš cilj i preduzmeš konkretne akcione korake – razvijaj prenosive veštine i kreni u karijernu tranziciju.
Muči te osećaj manje vrednosti
Osećaš da nadređeni i kolege ne cene tvoj doprinos projektu, timu?
Iako jedan od najvećih indikatora nezadovoljstva poslom, takođe je i najopasniji jer loše utiče na samopouzdanje, a od manjka samopouzdanja se teško oporavljamo i uglavnom nam treba pomoć. Nemoj da trpiš ovo stanje, potraži podršku karijernog kouča koji će ti ponudu drugačiju perspektivu na ono što proživljavaš i dati jasne smernice kako dalje.
Doživljavaš akumulirani stres i burnout
Za kraj, najozbiljniji znak da si nezadovoljna poslom je udar na tvoj nivo energije i mentalno zdravlje. Ako se često osećaš iscrpljeno, frustrirano i anksiozno na poslu, zaustavi se i reflektuj kroz ključna pitanja:
Da li radiš previše? Da li ti je posao koji obavljaš pretežak? Može li se išta promeniti? Ako je odgovor na ova pitanja DA, vreme je da razmotriš šta je sledeći akcioni korak.
Nekoliko ideja za sledeće akcione korake:
Prihvati realnost
Prvi korak u suočavanju sa nezadovoljstvom posla je PRIHVATANJE.
Osvesti da si nezadovoljna na poslu i dozvoli osećanju nezadovoljstva da bude prisutno, ne izbegavaj ga i ne ignoriši. Svako osećanje treba doći do svesti i zaslužuje prostor i vreme da se procesuira. Ovo će ti pomoći da bolje razumeš kakva vrsta karijerne promene ti treba.
Identifikuj šta konkretno ne voliš u vezi sa svojim poslom
Kad si prihvatila realnost svoje situacije, onda počinješ sa istraživanjem šta konkretno ne voliš u vezi sa svojim trenutnim poslom. Kreiraj listu od deset stavki šta ne voliš i šta bi želela da promeniš, a onda se zapitaj da li su te stvari popravljive. Ukoliko nisu, da li je karijerna tranzicija jedna od alternativa?
Analiziraj svoje lične vrednosti
Još jedan ključan deo u donošenju odluke o sledećem koraku je analiza ličnih vrednosti. Npr. ukoliko ti je važan balans posao-privatni život, istraži prilike koje nude fleksibilno radno vreme ili rad od kuće kao što je slučaj sa IT industrijom.
Ozbiljno razmotri karijernu tranziciju
Ukoliko je tvoja lista stavki koje ne voliš u vezi sa trenutnim poslom pokazala da su te stavke ključne i da se ne mogu poboljšati, razmisli o promeni karijere. Pomisao na karijernu tranziciju je zastrašujuća, ali dugoročno donosi mnogo benefiuta poput posla sa svrhom i karijernog ispunjenja.
Zašto karijerna tranzicija u IT?
Od 2020. godine do danas IT industrija je pored većeg broja pozicija i boljih radnih mesta iznedrila niz benefita uključujući i radno okruženje u kom se ljudi osećaju psihološki bezbedno i ispunjeno, a to se pozitivno odražava na produktivnost i standard rada koji isporučuju.
Fokus sa zadovoljavanja egzistencijalnih potreba prosečnog zaposlenog je prebačen na izgradnju i održavanje zdrave kompanijske kulture i wellbeing programe, jer IT industrija razume značaj brige o svojim ljudima.
Psihološka podrška, individualni i grupni koučing i edukacije na različite teme postaju sastavni deo radnog okruženja IT-ja. Kao posledicu imamo ne samo kvalitetna radna mesta, već podsticajno i zdravo radno okruženje u kojem ljudi imaju mogućnost rotacije pozicije, brzog napredovanja i učenja.
Danas, većina zaposlenih u IT industriji uživa veliku slobodu, fleksibilnost, a s druge strane, disciplinu, odgovornost i samoorganizaciju na nivou preduzetnika. Ovo im omogućava praktična primena Agile-a, Scrum-a, Design Thinking-a u svakodnevnom poslu, odnosno imaju slobodu da kreiraju vredna znanja, iskustva i ideje.
Ukoliko si došla do tačke da ne voliš svoj posao i da su tu više ništa ne može uraditi od ključnog značaja je da preduzmeš proaktivne korake ka promeni karijere. Promena karijere jeste stresna i emotivna, ali uz dobru motivaciju, fokus na cilj i proaktivne korake je ostvariva!
Una Kasagić,
Biznis psiholog i karijerni coach