Kao pojam emocionalna inteligencija se pojavila krajem 1980-ih godina, što je uticalo da se mindset ljudi pomeri sa bitnosti intelektualnih sposobonosti na emocije i emocionalnu inteligenciju. Već godinama unazad možemo videti trend rasta emocionalne inteligencije, kao i same bitnosti u razvoju ličnosti.
Ukoliko imamo viši nivo inteligencije, to više ništa ne znači u praktičnom realnom svetu. U današnjem svetu su promene konstantne, prilagodljive, neophode, a broj emocija kroz koje svakodnevno prolazimo nenormalan.
Ukoliko ni sami ne znamo koje su to emocije, teško ih je i iskontrolisati. Teško je povezati se sa sobom i upravljati sobom.
Posao, porodica, zdrav život, hobiji. Konstantno smo pod pritiskom različitih dimenzija savršenog života. Želimo sve odjednom, odmah i sada.
Uloga našeg emocionalnog mozga i jeste da nas štiti, zato često prolazimo kroz emocije plača, jačeg glasa ili nekog podrhtavanja. To su emocionalne reakcije čiji i cilj jeste da nas štiti.
Svaka emocija je dobra, jer iz emocije učimo o sebi. Ukoliko smo besni, ljuti ili osećamo frustraciju, govori nam najviše o nama, da su naše ključne vrednosti ugrožene, da smo nešto izostavili, i da nam je život poremećen zbog nečega.
Ovde možete preuzeti spisak emocija po Plučiku.
Kako emocije nastaju?
Situacija – Misli – Emocija – Ponašanje
U određenoj situaciji, prvo kreiramo određene misli koje proizvode emociju praćenu određenom emocionalnom reakcijom. Taj proces se desi toliko brzo, da je na kraju samo vidljivo ponašanje i određena fizička reakcija.
Pravi primer takve situacije bi bio da nam u susret dolazi besan doberman. Misli bi nam bile da se oteo od vlasnika, da je krvoločan i da će da nas ugrize. Emocija bi bila strah, a emocionalna reakcija preznojavanje, lupanje srca i slično. Ponašanje bi bilo bežanje od samog psa.
Vrste emocija
Kao i u životu, sve može da nam pomaže i odmaže, pa tako i emocije. Zato je bitno da osim upoznavanja i samog čina prepoznavanja emocija, budemo u stanju i da ih razumemo da li nam pomažu ili odmažu.
Ukoliko izgubimo neku osobu, pomažuća emocija bi bila tuga, a odmažuća depresija. Zatim, ukoliko smo u opasnosti, korisno je i pomažuće da osećamo strah, ali ne i anksioznost.
Koja je funkcija emocija?
Emocije su tu da nam spasu život i pomognu nam da živimo bolje i lepše. Ukoliko ih ne osećamo i ne razlikujemo ne bismo znali da procenimo kada nam je život u opasnosti, a kada to nije. Naprosto, kada smo u opasnosti, putem emocija znamo kako da se zaštitimo.
Koji je prvi korak u radu na emocionalnoj inteligenciji?
Najbitniji prvi korak je da prepoznamo emocije kroz koje prolazimo na svakodnevnom nivou. Osim emocija, bitno je da date značenje situacijama kroz koje prolazite, kako biste lakše i razumeli emocije.
Evo primera nekih situacija:
Neko kasni na sastanak – mi smo došli na vreme i smatramo da je to neprofesionalno i nefer, pa imamo emocionalnu reakciju frustracije i blagog stresa.
Bitno je da prepoznamo emociju, kako bismo mogli da se igramo detektiva na sebi i shvatimo zapravo šta nam ta emocija govori. Zbog čega smo se tačno uznemirili ili osetili specifičnu emociju?
Pored prvog koraka prepoznavanja emocija, bitno je da odredite situacije i značenje kako biste mogli raditi na svojoj emocionalnoj inteligenciji.
Situacija – Emocija – Značenje
Naš emocionalni mozak je poprilično nesvestan i da bismo mogli da radimo na svojoj emocionalnoj inteligenciji i kontroli emocija, neophodno je da ih prvo prepoznamo.
Primer: Neko je rekao nešto što nismo očekivali, i osetili smo se pogođeni u takvoj situaciji.
Misao– On/ona nas više ništa ne sluša i nismo sigurni da li je ova veza za nas.
Emocija – Frustracija.
Značenje – Imali smo uverenje da ćemo lako da donesemo odluku za letovanje i mislili smo da se razumemo i vidimo nastavak veze, ali očigledno imamo izazov u samoj vezi.
Šta je emocionalna inteligencija?
Sposobnost da prepoznate emocije, iskontrolišete i ispoljite na najbolji mogući način.
Alati koji vam mogu pomoću u prepoznavanju emocija
- Crtani film inside out vam može pomoći u boljem razumevanju emocija i na jedan zanimljiv način ulaska u same emocije.
- Nije toliko lako prepoznati u svakom momentu svoju emociju zato je korisno da kreirate svoj dnevnik emocija koji ćete voditi iz dana u dan, kako biste mogli lakše odrediti događaje koji vam prilivaju zdrave, odnosne nezdrave emocije.
- Knjige i dublji članci o emocijama – moj predlog je Pol Ekman
Kako rad na emocijama predstavlja prvi korak, u periodu izolacije je poželjno da radite i na drugim aspekima mentalnog zdravlja.
