KARIJERNA TRANZICIJA: Kako, kada i odakle početi?

Karijerna tranzicija. Promena. Karijerni reset. Sve ono što zaista želimo, a moramo od početka krenuti. Moj prvi “pravi” posao bio je u Sloveniji. Sećam se koliko sam želela isti, nadala se najboljem i spremala satima za intervju. Znala sam da nekoliko ljudi sa mog master programa aplicira za isti. To je u mojoj glavi značilo samo jedno: “Ja sam prosek”. 

Nisam na masteru imala najjači mogući prosek. S druge strane, znala sam da sam ja ta, koja može promeniti sve na intervjuu i da se moram dobro spremiti za isti. U pitanju je bila velika firma koja posluje u Centralnoistočnoj Evropi, a posao je naizgled delovao jako zanimljivo. Kao deo strategijskog tima na jednom od prodajnih kanala sam trebala da radim na lansiranju novih proizvoda u 26 zemalja. Čudno je kada se sećate broja zemalja, a bilo je davne 2013. godine. Nekako je za mene taj broj zemalja bio izuzetno veliki i govorio mi je da je to važan veliki broj, pogotovo kada počinjete prvi posao. Ono što nisam znala izmedju redova, a bila je prva klopka, šta znači zapravo raditi posao koji je naveden u samom oglasu?

Sada već sa 8 godina iskustva znam da je to prva zamka, na koju nikada više ne nasedam. Dakle, bitno je pročitati detaljno opis posla i ispitati kako to funkcioniše u realnosti. Nažalost, koliko god da smo pametni sa pitanjima, nikada ne znamo šta sve posao zahteva dok ne počnemo da radimo.

Neka od pitanja, koja mogu da vam pomognu da shvatite koji bi bio vaš svakodnevni posao:

• Prema opisu posla koji je naveden u oglasu, posao može da se svrsta u 3 funkcionalne celine ( na pr. regrutacija, razvoj zaposlenih i HR procesi). U procentualnom odnosu na funkcionalna područja, da li možete da mi kažete koja je očekivana proporcija uloženog vremena? Npr. 30% regrutacija, 50% procesi i 20% razvoj zaposlenih.
• Kako izgleda vaš jedan dan u kancelariji?
• Kako izgleda jedan radni dan mog tima ili kolege? Koliko prekovremenih sati na mesečnom nivou očekujete?
• Koji zadaci su po vašem mišljenju najzahtevniji?
• Šta mislite sa kojim izazovima se mogu suočiti u periodu onboardinga?
• Da li će moj opis posla biti jasno definisan po tačkama u samom ugovoru?
• Sa kojim timova/departmanima treba da sarađujem i u kom odnosu?

Neka od ovih pitanja vam mogu pomoći da se bolje upoznate sa opisom posla, koji treba da obavljate.  Na vama ostaje da procenite situaciju i znate kada da postavite neka od ovih pitanja. Ne morate ih učiti napamet, možete poneti notes ili izvaditi telefon i reći regruterima prethodno, da ste zapisali svoja pitanja u istom.

Ja sam jedna od onih kojoj je bilo mnogo bitno da dobije prvi posao u Sloveniji i po povratku iz Egipta nastavi da radi. Da, Egipat me je posle 3 meseca u doba revolucije oborio s nogu i bilo mi je nužno da krenem da radim, jer sam u tom momentu smatrala da puno maštam jer želim da idem negde jako daleko i ostvarim svoje snove. Preznojavala sam se nekoliko dana, guglala pitanja, kreirala svoje najbolje moguće odgovore za famozni intervju. Ponovila sve. Nekoliko puta. Pitala drugaricu koja još uvek radi u istoj firmi i dobila gomilu informacija koje su mi pomogle da zablistam.

Sada kada gledam unazad, ovo je bio jedan od mojih boljih intervjua. Bilo je 15 kandidata, matematički test na vreme i jedna Jovana iz Srbije koja je studirala u Sloveniji. Iako mi je srce ludo lupalo, a stomak cvileo, iznela sam ceo intervju bez problema na engleskom jeziku. Uspela sam da dajem potpune odgovore i postavljam dobra pitanja. Nakon intervjua sam imala toliko dobar osećaj. Puno samopouzdanja. Zatim je ostalo da čekam…

Nisam čekala, koliko sam zaista mislila da ću morati. Usledio je poziv. Znoj je u sekundi počeo da me obliva. Srce da lupa. Stomak zavija. Već znate dril. Prvi posao i glavno pitanje hoću li ostati u Sloveniji. Sve ovo mi je prošlo kroz glavu i telo, a nisam ni znala ko zove. To su bili oni. Dobila sam posaoooooo!

Presrećna. Olakšanje. Prvi posao. Idemo.

Prvi dan. Drugi. Treći. Čudno je, kao sve stvari koje radimo prvi put. Doza adrenalina, uzbuđenja i nekog straha. Obuke, upoznavanja, kafe…Počela sam sa svojim poslom i on zaista jeste bio vezan za plasiranje proizvoda, samo što nema komunikacije sa ljudima, dinamike, pregovaranja, ničega o čemu sam ja u svojoj mladoj glavici mislila. Onoga što je bilo ne malo, već previše jesu excel tabele. Stvarno gotivim matematiku. Volim da se igram i  razumem analitiku. Rad koji mi često nazivamo “peške” je zanimljiv dok god učite nešto novo dok radite excel. Nakon izvesnog vremena, shvatite da firma ne planira da automatizuje rad. Kako vreme protiče uviđate bolje amotsferu, kolege, vaš napredak, strategiju firme… I na tom zavidnom putu možete bolje razumeti da li se uklapate u tu sliku.

Stoga, kada je pravo vreme za promenu prvog posla?

Postoje 2 tipa ljudi i situacija koje moramo razlikovati.

Neretko upoznajem ljude koji imaju jasan karijerni cilj, principe, vrednosti ili ludu ideju o životu. Kada je prvi posao u pitanju, kod ovakvog tipa ljudi mnogo je jednostavnije resetovati svoju karijeru i promeniti ono što smeta ili boli.  Ja sam jedna od tih, koja negde u glavi nije imala jasan karijerni pravac, ali ludu ideju da kada krenem da radim nešto, znaću da je to to. A kako sam prethodno imala NGO HR iskustvo, delimično sam se kreterala u tom pravcu. Međutim, u vreme kada tražim posao nemam izbora u Ljubljani da nađem nešto što želim.

Proaktivnost. Ambicija. Sloboda. Rizik. Ciljevi. Strasti. – ovako bih opisala ovaj tip ljudi. Ja sam uspela da radim 4 meseca. Skoro 4 meseca na ovom radnom mestu. Plata nije kasnila. Niko se nije derao na mene. Niko nije zahtevao KPI-jeve. 

Ja sam znala. 

To nije Jovana o kojoj sanjam. 

Meni je to bilo dovoljno da odem, bez neke grube ideje šta ću dalje, osim one najsnažnije….

Vreme je za Indiju. 

Znate li koliko ludo to deluje svima u okruženju “ Ostavljam posao u Sloveniji zbog ideje u Indiji. Firme za koju sam čula dok sam živela u Egiptu….”

Tada sam imala 23. godine i mogla sam sebi da dopustim karijernu promenu bez alternative. Nije uvek tako lako ni jednostavno….

Drugi tip ljudi voli i živi sigurnost. Iako su se izborili kao i prvi tip ljudi za posao, nisu spremni olako da promene posao, ako ne nađu novi prvo. Imaju drugačiji tip vrednosti, način razmišljanja. Možda razmišljaju o porodici, neki o kupovini stana i ne žele kada i dođe vreme da menjaju posao olako. 

Nijedan tip ljudi nije bolji od drugog, već se nosi sa životnim okolnostima drugačije.

Zato ovi ljudi moraju malo drugačije da kreiraju svoju promenu posla.

Šta moraš uzeti u obzir ako planiraš da promeniš prvi posao?

1. Definišite kakav tip posla želite, industrije i pronađite bar 5 opisa poslova sa različitim pozicijama
2. Kreirajte svoju job strategiju: kako i koga ćete kontaktirati da vam pomogne/preporuči, prilagodite CV pozicijama koje želite
3. Spremite se za intervju i ispišite pitanja za regrutere
4. Postavite timeline sa ciljevima: koliko dugo ćete aplicirati za posao i na koliko biste voleli intervjua da odete
5. Isplanirajte dobro lični život u skladu sa ovom promenom i svaki korak izdefinišite da znate u svakom momentu gde idete

U kratkom videu možete videti zbog kojih 5 razloga je većina karijernih tranzicija neuspešna.

Šta je sa karijernom promenom posle drugog, trećeg ili četvrtog posla?

Prvo upozorenje po mom skromnom regruterskom mišljenju je budite oprezni. U koji god tip ljudi spadate, dobro je da vreme koje provodite na jednom radnom mestu bude između 18-24 meseci.

Zašto?

Svaka kompanija želi da ostanete što duže kod njih. Em, troškovi. Em, lojalnost. Kada imate česte promene posla nije loše, jer može da se desi da jednostavno niste imali sreće i o tome popričamo tokom intervjua. U tom slučaju budite iskreni. Primeti se to na intervjuu.

Međutim, ako radimo screening CV-ja, jednostavno ne odajete osećaj integriteta i poverenja. Svakako, da pričam o generalizacijama, ali želim da podelim svoje mišljenje koje vam može pomoći da budete strateški sigurni u odluke koje donosite da imaju pozitivan uticaj na vašu karijeru.

Sada ste iskusniji i pametniji. Nećete ići bilo gde. Da li 100 EUR stvarno predstavlja razliku? 

Šta je sa drugim benefitima? Možda u novoj firmi imate 5 dana manjeg godišnjeg. Šta je onda vrednije 100 EUR ili 5 dana godišnjeg?

Uzmite u ozbir i sledeća pitanja koja trebate da postavite sebi:

1. Koji je vaš karijerni cilj? Koliko je novi posao ili industrija korak napred ka vašem long term karijernom cilju?
2. Šta zapravo znate o firmi? Ne mislim na vašeg najboljeg prijatelja Googl-a, već na stvarne priče po gradu.
3. Šta dobijate na novom poslu i poziciji što sada nemate? Koliko je to u skladu sa vašim životnim vrednostima?
4. Šta gubite ako promenite posao ili industriju?

Obično radim sa ljudima kada im se nešto stvarno smučilo: šef, okruženje, kolege, manipulacije ili su jednostavno prerasli trenutni opis posla i nema mesta za napredak. S druge strane, kao ljudi i firme se menjaju i pitanje je da li se nakon nekog vremena uklapate u istu. Ovo su signali koje trebate shvatiti ozbiljno i razumeti da je pravo vreme za razmišljanje o karijernom resetu.

Kako da znate da li ste spremni za karijernu promenu?

• Na skali od 1 (min)  do 10 (maks) koliko ste zaljubljeni u svoj posao?
• Na skali od 1 (min)  do 10 (maks) koliko vam se sviđa kultura firme i ponašanje menadžmenta?
• Na skali od 1 (min)  do 10 (maks) koliko živite svoju svrhu na trenutnom radnom mestu?
• Na skali od 1 (min)  do 10 (maks) koliko možete da napredujete u firmi?
• Da li idete srećni na posao? Ako ne, da li je svaki dan nesrećan? Zbog čega?
• Koliko su se vaša interesovanja promenila?
• Ukoliko ciljate novu industriju ili drugačiji spektar posla, da li ste spremni na učenje?

Dobro razmislite i iskreno odgovorite sebi na gore pitanja. Kreirajte uvide i razmislite da li je vreme za karijernu promenu.

Ukoliko još razmišaljte čime biste želeli da se bavite, pročitajte korisne savete na temu koje zanimanje je za mene.

Kako kreirati karijerni tranziciju u novu industriju ili nišu?

Nova industrija, nije obično menjanje posla. 

Potpuna karijerna promena znači puno više.

Kada pričamo o promeni indsutrije ili započinanje novog posla, bitno je da uzmete u obzir da morate investirati određeno vreme u učenje i razvijanje veština. Nekad se desi, da ljudi žele neke poslove ali nisu spremni da se posvete učenju, a onda da ta učenja navedu u CV, već sa trenutnim CV-jem ganjaju nove poslove. Naprosto, karijerna tranzicija zahteva vreme, učenje i profesionalni razvoj.

Hajde, da vidimo  jedan primer, kako to izgleda u praksi.

Ukoliko ste do sada radili u administraciji, organizaciji i odnosu sa klijentima, a želite da pređete u sasvim nešto novo kao što je programiranje.

Šta ne treba raditi?

Odmah slati CV.

Slati CV sa celokupnim radnim iskustvom bez ikakve pomene bilo kakvog znanja o programiranju.

Tražiti preporuke od ljudi koje znate u IT-ju.

Šta treba raditi?

Napravite timeline rada i date sebi 6-18 meseci da napravite karijernu traniziciju.

Još uvek ostajete da radite na trenutnom poslu.

Raspitati se kod drugova koji se bave IT-jem, odakle krenuti sa učenjem, šta je proveren kurs na kojem možete naučiti i krenuti od nule. 

Polako krenete da radite svoje projekte, nađete mentora i kada ste uradili projekte, koje nisu baš pravi, ali pregledani od mentora, stavite ih u svoj portoflio.

Naznačite u CV-ju svoje programersko znanje i stavite link do portfolija.

Na ovaj način ste povećali uveliko šanse za poziv na intervju. Ako želite da promenite posao ili kreirate uspešnu karijernu tranziciju, a treba vam mentalna i karijerna podrška, pridružite se mom online koučing programu.

Prijave su na linku.