Imposter sindrom je psihološko iskustvo percipirane profesionalne prevare, odnosno sumnja u svoje veštine, talente i/ili postignuća.
Kad smo okupirani imposter sindromom trudimo se i radimo više, namećući sve veće i veće standarde kako ne bismo bili „razotkriveni“ u prevari.
Jedan od tipova imposter sindroma je perfekcionizam. Međutim, u poslednje vreme često čujem, u kontekstu pristupa radu u IT industriji, pominjanje perfekcionizma kao izrazito poželjnog, kao sinonima za fokus na detalje, ambiciozne ciljeve i standarde. Retko kad se pominje druga strana medalje, odnosno štetni oblik ispoljavanja perfekcionizma – postavljanje nerealnih i nedostižnih ciljeva.
Psihološka istraživanja su ispitivala perfekcionizam iz različitih perspektiva od kategorijalnog do dimenzionalnog, od usmerenosti na sebe do usmerenosti na druge, od ličnog do profesionalnog konteksta.
Većina autora je saglasna da u radnom kontekstu najčešće prepoznajemo dva oblika ispoljavanja perfekcionizma:
1. pozitivan perfekcionizam – kad pojedinac postavlja visoke, ali fleksibilne ciljeve i standarde postignuća koji su podložni promenama na osnovu konstruktivnog feedback-a
2. negativan perfekcionizam – kad pojedinac postavlja visoke, nefleksibilne ciljeve i rigidne standarde postignuća, te se opsesivno fokusira da svaki korak u ostvarenju cilja bude savršeno izveden kako bi se izbegao negativan feedback.
Karijerna tranzicija je još jedno od životnih poglavlja u koje unosimo svoje perfekcionističke tendencije i nekad zbog neizvesnosti situacije balansiramo između pozitivnog i negativnog perfekcionizma. Zato je važno da promišljamo iz dva ugla:
- potencijalnog poslodavca
- sopstvenog ugla
Potencijalni poslodavac pozitivan perfekcionizam posmatra kao poželjnu karakteristika, jer visoka samoevaluacija obično vodi do visokog postignuća i zadovoljstva od kojih profitiraju i pojedinac i kompanija.
Ja kao pojedinac dobijam priznanje i unapređenje, a kompanija efikasno i kvalitetno ulaganje napora u izvršenje radnih zadataka i postizanje ciljeva.
Što se tiče negativnog perfekcionizma u radnom okruženju potencijalni poslodavac ga posmatra kao nepoželjnog, jer je povezan sa negativnim emocionalnim stanjima (anksioznost, depresija, neuroticizam, stres) i ponašanjima koja imaju (in)direktan uticaj na performans u vidu pada produktivnosti, prokrastinacije i konfliktnosti. Negativna emocionalna stanja kod mene kao pojedinca lako mogu skliznuti u burn out koji zahteva dug oporavak i to tek nakon prepoznavanja simptoma i osvešćivanja stanja u kom se nalazim.
U kontekstu pojedinca u karijernoj tranziciji se preporučuje koučing rad na ličnom i profesionalnom razvoju (postavljanje realističnih ciljeva, standarda postignuća na osnovu vrednosti) i sl.
Svima nam je ponekad potrebna pomoć i podrška u vidu karijernog coaching-a kako bismo unapredili veštine rezilijentnosti, suočavanja s izazovima i ojačali naše unutrašnje kapacitete i coping mehanizme.
Una Kasagić,
Biznis psiholog i karijerni coach