fbpx

PLATITI CENU STRESA IZAZVANOG NEZADOVOLJSTVOM ILI UĆI U KARIJERNU TRANZICIJU?

Svaki posao sadrži stresne aspekte, a svaka zaposlena osoba je u svom radnom veku osetila pritisak izazvan stresom na poslu.

Sve počinje sa kratkoročnim pritiskom da ispoštujemo određeni rok ili izazovan zadatak, ali kad stres na radnom mestu postane hroničan i uzrokovan nezadovoljstvom, neizostavno ostavlja štetne posledice na fizičko i psihološko blagostanje. Nažalost, hroničan stres na radnom mestu je prečesta pojava o kojoj svedoče i rezultati brojnih istraživanja. U istraživanjima Američkog psihološkog društva (APA), 65 % ispitanika je označilo posao kao jedan od glavnih izvora stresa, a više od jedne trećine ispitanika je iskusilo hroničan stres na radnom mestu sa izjavom da su bili nezadovoljni i da im kompanije ne pružaju dovoljno resursa koji bi im pomogli u efikasnom nošenju sa stresom.

Najčešći izvori stresa na poslu su:

  1. Previše radnih zadataka
  2. Radni zadaci koji ne odgovaraju našim sposobnostima i veštinama
  3. Nedovoljno prilika za napredovanje
  4. Nedostatak socijalne podrške
  5. Nedostatak kontrole nad odlukama u vezi s poslom koji obavljamo
  6. Nejasni zahtevi i očekivanja poslodavca

Nažalost, stres ne nestaje kad se završi radni dan ili radna sedmica, nego ostavlja trajne posledice na naše psiho-fizičko zdravlje.

Prvi znaci trpljenja stresa se mogu ispoljiti kroz glavobolje, bolove u stomaku, nesanicu, nervozu i poteškoće u koncentraciji, a potom prerasti u anksioznost, oslabljen imunološki sistem, depresiju i bolesti srca. Dugotrajno trpljenje stresa vodi i neadekvatnim tehnikama suočavanja s istim, poput prekomernog jedenja nezdrave hrane, pušenja cigareta ili zloupotrebe droga i alkohola.

Zato je potrebno na vreme preduzeti adekvatne korake:

  1. Nauči da prepoznaješ i pratiš okidače stresa (vodi detaljan dnevnik u koji ćeš beležiti najstresnije situacije i tvoju reakciju na iste)
  2. Radi na razvijanju zdravijih reakcija na stres (umesto da se okreneš nezdravoj hrani, idi u šetnju ili radi nešto u čemu uživaš)
  3. Postavi granice (u digitalnom svetu lako je osetiti pritisak da moramo biti dostupni 24 sata, zato donesi odluku da ne proveravaš poslovni email posle radnog vremena)
  4. ‘’Napuni baterije’’ (ne dozvoli da godišnji odmor provedeš opterećujući se poslom)
  5. Komuniciraj sa svojim nadređenim (podeli svoje potrebe kako bi on u skladu s njima mogao kreirati zdravije radno okruženje)
  6. Traži i prihvati podršku (edukacija ili savetovanje kod profesionalaca koji se bave stresom, podrška porodice)

Ukoliko ništa od ovih koraka ne funkcioniše zapitaj se da li je vreme da počneš razmišljati o karijernoj tranziciji, industriji i poziciji u kojoj jasnije možeš da vidiš svoju svrhu i svoj doprinos?

Čovek nakon škole najveći deo svog života provede na poslu, da li je tvoja trenutna pozicija ona koja ti donosi dugoročno ispunjenje?

Kad se probudiš ujutro, da li često pomisliš na onu dobru staru “da li da ustanem ili da odustanem”?

Odgovore na ova pitanja znaš samo ti, zato zaplovi ispod površine i osvesti da li plaćaš visoku cenu hroničnog stresa izazvanog nezadovoljstvom na poslu.

Una Kasagić,

Biznis psiholog i karijerni coach

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.